Урбани живот је динамичан, али често и преоптерећен буком која несвесно утиче на нашу психу. Иако многи мисле да су „навикли“ на градску буку, наша психа се са тим све теже носи. Звучни стрес је један од тиших, али упорних фактора који доводи до повећане анксиозности, раздражљивости, па чак и депресије.

Када мозак непрестано мора да процесуира спољне звуке — сирене, галаму, буку мотора — то га исцрпљује. Временом се појављују симптоми попут немира, слабе концентрације, поремећаја спавања и осећаја хроничне исцрпљености. Посебно су осетљива деца, старије особе и људи који раде од куће или се опорављају од менталних стања.

Психолози саветују да се у свакодневни живот уведе „тиха зона“ — период дана када се смањује контакт са технолошким уређајима и спољашњом буком. То може бити уз помоћ слушалица са поништавањем звука, боравком у природи, медитацијом или лаганим активностима у тишини. Ментално здравље се не односи само на мисли и емоције, већ и на спољашње услове у којима наш мозак функционише.